Nedavno sam pisao o najpopularnijoj stazi na Bobiji. Malo manje od 10 kilometara sa 300 metara uspona ponudili su nam pogled sa sve 4 strane planine. Odatle ste mogli videti, Rožanj, delove Kanjona Trešnjice, Medvednik, Jablanik i još mnogo toga. Brzinska tura. Videćete skoro sve što Bobija može da ponudi i verovatno se nećete umoriti.
Ali mnogi od nas očekuju malo više od planine. Meni recimo trebaju naporni i dugački usponi od kojih gore kvadricepsi jer treba opravdati izraz da je vrh “osvojen”. A i to možete dobiti na Bobiji.
Do početne tačke možete doći ili preko Pecke ili preko Ljubovije. Neka vas navigacija vodi do “OŠ Dositej Obradović Savković“. Prostor za parking je prostran i nalazi se odmah pored glavnog puta sa desne strane, a sa leve strane je Bobija i početak dobro obeležene staze. Očekuje vas 450 metara uspona u 3 kilometra. U početku je uspon malo blaži i vodi utabanom stazom kroz nisko rastinje da bi vas u drugom kilometru uveo u gustu borovu šumu i jednu ozbiljnu vertikalu. Na polovini puta naići ćete na stenovitu deonicu i odlično mesto gde možete napraviti pauzu i odmoriti, jer se sa desne strane stene izdvajaju iz šume i imaćete pogled na Košljansko brdo, okolna sela i prevoz kojim ste stigli 🙂
Staza vas dalje vodi malo blažim usponom pravo do “glavnog” vidikovca na planini. O njemu sam već pisao u prethodnom tekstu. Pružiće vam pogled na Kanjon Trešnjice, Azbukovicu, Rožanj…
Nastavljamo stazom ka vrhu planine (Tornička Bobija 1272 mnv) i dalje ka planinskoj kući. Sada je sav ozbiljniji uspon je iza nas i čeka nas lagan 13 kilometara dugačak spust sa planine. Postoji nekoliko načina da se staza skrati, ali ovde ću opisati jednu od dužih opcija. Prateći markaciju dolazimo do velike livade 200 metara posle vrha koji smo prešli. Na kraju livade je račvanje i mi nastavljamo desnim putem. Na trećem kilometru odavde stazu možete malo skratiti i spustiti se do crkve gde imate i izvor pitke vode. Ako ne želite da skraćujete, nastavljate glavnim putem koji će vas nakon 15-20 minuta hoda navesti do crkve i izvora pitke vode. Izvor se nalazi sa desne strane, ali je malo niže od puta i obratite pažnju da ga ne promašite jer vas čeka 10 kilometara šetnje i verovatno će vam trebati voda.
Malo dalje uz put čeka vas Dražin vidikovac i možda i najbolji pogled na Medvednik i Jablanik kao i vrhove Povlena iza njih. Prostor je lepo uređen i čist a imate i sto sa klupama za slučaj da vam je potreban odmo.
Nastavljamo dalje ka Oštroj steni. Deonica između ova dva vidikovca je gusto pošumljena i ne nudi neki pogled. Stenu ćete lako prepoznati jer dominira ovim krajem i ako vam je ostalo snage možete se popeti i na nju. Bobija zaklanja pogled na jug, ali sve ostalo ćete imati “na dlanu”. Iza stene put skreće levo i vodi vas ka kolima. Na par mesta postoje kraće prečice koje vam neće mnogo skratiti put. Markacija je malo ređa ali nema ni previše potrebe za njom jer se držite puta koji se u jednom momentu uključuje na asfalt i imate još 1500 metara do kraja staze. Trebalo bi da ste nakupili oko 15-16 kilometara sa oko 600 metara kumulativnog uspona.
Ako ovo ne predstavlja dovoljan izazov, onda probajte ovu stazu pod snegom, kao što smo mi to uradili ovog februara.
Ovde možete videti i GPX zapis aktivnosti a klikom na link možete pronaći i opciju za preuzimanje.
Ako vas ipak zanima malo lakša staza, opis možete pronaći ovde.