Možda i najbolja najava za Ivanjica Trail 2023 jeste sumiranje utisaka sa prošlogodišnje trke. Na cilju sam organizatorima rekao da kad bi danas raspisali trku za sledeću godinu, ja bih istog momenta uplatio kotizaciju. Prošle godine sam otišao na trku jer sam čuo da je cilj na Mučnju koji mi je ostao u lepom sećanju i poželeo sam da se vratim. Ove godine tamo idem zbog ljudi.
Imali smo organizovana dva prevoza. Prvi koji nas je odvezao na start trke koji je bio na Goliji i drugi koji nas je sa cilja na Mučnju vratio u Ivanjicu. Imali smo smeštaj u školi u Kovilju. To je selo koje se nalazi između Golije i Javora. Imali smo nekoliko obroka, logorsku vatru, pivo… Startni paket bio je najbolji koji sam video da je neko delio kod nas na trci. Imali smo 66 kilometara da se nagledamo tri prelepe planine i dovoljno vremena da ne brinemo da li ćemo stići na cilj u roku. I pored svega toga organizatori i volonteri su najbolja stvar koja mi se desila na Ivanjica Trejlu.
Članovi auto moto kluba “Kurjak” patrolirli su stazom i za slučaj da se na okrepnim stanicama niste dobro obezbedili vodom, oni su bili tu da vam je “doture”. Čini mi se da su i nekog voća imali sa sobom u kolima.
Volonteri su navijali kad god sam prošao pored njih kao da su i sami trkači pa znaju kako ume da te ponese malo podrške. A bilo ih je na svakom delu staze koji se ukrštao sa asfaltom ili nekoj raskrsnici gde je bilo malo teže dobro markirati.
Na okrepi je bilo bukvalno kao kod ortaka na slavi. Eee kako si, jedi još, jesi li umoran može li kafa? Sećam se da je na jednom mestu okrepu držala porodica, roditelji sa decom. Došli su iz drugog grada, svojim kolima popeli okrepu na planinu, pustili muziku i blejali tu. Čini mi se da sam se kod njih najduže zadržao. Zapričali smo se kao da se znamo sto godina.
Ovo je Pavle. On mi je postao glavna asocijacija na Goliju. Dečak koji nema više od 10 godina jahao je bez sedla livadama Golije kad mu se put ukrstio sa našim. Interesovalo ga je otkud mi ovde i zašto trčimo a onda otišao svojim putem. Da me neko pita kako zamišljam slobodu mislim da bih mu pokazao ovu sliku.
Ove godine organizatori su pripremili dve staze.
Ultra startuje 20.05 i organizovana je u dve etape. Kreće sa Golije i posle 29 kilometara finišira u selu Kovilje u njenom podnožju. Znači uspona skoro i da nema. Kao i prošle godine u Kovilju je učesnicima obezbeđen smeštaj, tuš, hrana i druženje uz logorsku vatru. Drugog dana trka se nastavlja preko Javora na Mučanj da bi se posle 37 kilometara završila u selu Katići. Broj učesnika je ograničen na 120.
Start trke je 21.05. u selu Katići. Čeka vas 950 metara uspona u 23 kilometra. Vremenski limit u kom bi trebali završiti trku je 6 sati pa stižete na cilj u roku i bez trčanja. Staza je kružna ide preko Mučnja, na kom se nalazii jedan od najlepših vidikovaca u ovom delu Srbije (Zbog ovog sam se vidikovca i uputio prvi put na Mučanj. A i drugi.) i ponovo vas vraća u Katiće. Na ovoj trci broj učesnika je ograničen na 180.
Prema poslednjim informacijama skoro sva mesta su popunjena i zato bi trebali što pre obezbediti svoje mesto na startnoj liniji jer prilika za ovakav doživljaj stvarno nema mnogo.
Ovde možete pročitati izveštaj sa Jahorina SkySnow 2023.