Polovinom meseca marta održalo se drugo izdanje trke Jahorina SkySnow. Specifičnost SkySnow trka je to što se održavaju na utabanim skijaškim stazama. A pošto je sezona skijanja još uvek u toku, prvi izazov je bio probuditi se u 4:00 i spremiti za trku koja startuje u 5:15 ne bi li učesnici stigli na cilj do 9 časova kada se staza pušta u rad. Spremili smo se za trku dužine 15 kilometara sa 1.150 metara uspona ali planina je odlučila malo začini stvari. Dan pred trku smenjivale su se mećava i kiša pa je greben kojim smo trebali proći bio neprohodan. Organizatori su odlučili da se radi bezbednosti učesnika izbegne neprohodni deo a time smanji i dužina staze. Na kraju morali da se zadovoljimo sa više nego atraktivnih 13 kilometara utabanih skijaških staza Jahorine.
Start se nalazio u podnožju staze Poljice. Sa svih strana pojavljivala su se svetla čeonih lampi i okupljala se oko startne kapije. Bio je to prvi u nizu nezaboravnih momenata na ovoj trci. Lampe su bile obavezni deo opreme a štapovi i mini dereze bili su preporučeni. Dereze nisam imao i u tom momentu sam još uvek mislio da stvarno nema potrebe za tim. Odbrojali smo od 10 do 0 i jurnuli u brdo gde nas je čekalo nešto jače od 300 metara uspona do prve kontrolne tačke.
Ko je taktizirao i sačuvao snagu u ovom delu mogao je da uživa u spustu niz Ogorjelicu. Skoro dva kilometra nizbrdice po savršeno poravnatoj stazi. Većim delom puta noge se utanjale u sneg ali nisu bila retka ni mesta gde je staza bila zaleđena i gde sam prvi put poželeo dereze. Brzo smo stigli do do druge kontrolne tačke, okrepe i provere obavezne opreme.
Završio sam taj deo malo pre 6:00 i krenuo još malo niz brdo ka još jednom ozbiljnom usponu na ovoj trci. Tu sam imao sreću da se zateknem na spustu sa pogledom na jedan od najlepših izlazaka sunca koji sam video.
Naravno, nešto je moralo da upropasti ovakav momenat. A to je 500 metara uspona uz zaleđen Olimpijski spust. Tu mi je na jednom delu trebalo 20 minuta da pređem jedan kilometar. Jedina svetla tačka ovog uspona bio je pogled.
Stigli smo do vrha i opet zaleteli niz brdo ne bi li malo nadoknadili ono silno vreme koje smo potrošili na penjanje. Ponovo smo stigli na Ogorjelicu ali više nije bila tako lepa jer smo se ovaj put peli uz nju. To je poslednja uzbrdica na trci i dugačka je kilometar ipo sa visinskom razlikom malo većom od 300 metara. Na vrhu se nalazila okrepna stanica na koju nisam svraćao jer sam želeo da se što pre spustim po medalju i vratim u krevet.
Na cilju sam bio malo pre pola 8. Bila je to najkraća trka na kojoj sam učestvovao ali ni sa jedne se nisam vratio sa ovoliko utisaka. Odlična atmosfera na stazi, neverovatan izlazak sunca, prelepi predeli i sjajna organizacija.
Hvala SkyRunning ekipi na Jahorina SkySnow trci. Vidimo se na Staroj!
Ovde može pronaći GPX zapis sa Jahorina SkySnow trke.